Cooke Beyond

Kao deci ne javlja nam se odmah pojava "alternative", ili je barem mi tako ne registrujemo. Odrastao sam u, onom kako ja vidim, nekom vidu postmodernističke pop-kulturne scene. Pojavile su se filmovi koji su imali pristup dekonstrukcije, serije koje su narušavale normu. Animirani filmovi, posebno Diznijevi, su zato ušli u renesansni period, barem što se tiče proizvodnje, a crtane serije su uznapredovale od Hana-Barberinih štancovanih crtaća i približili su se svojim bioskopskim parnjacima od ranije. Nije bio isti kvalitet, naravno, ali svakako na zavidnom nivou, pa i dan danas. Tada je za moju generaciju ista ta alternativa bila mogla da se okarakteriše "klasičnim" pristupom, jer je kvalitet bio neosporiv.

Ono, međutim, što će okarakterisati taj pojam, ili barem šta ja pamtim da mi je okarakterisalo, jeste vizuelni identitet serije, koju sam ja onda čuo da se zove, Batman From The Future (naziv sa britanskog Kartunnetvorka), tačnije, "Batman Beyond".

 Pored same reklame, koja mi je ponudila novog Betmena što liči pre na Spajdermena sa oštrim ušima, obavezno je sledila i sama serija, ali ono što nju pretiče jeste uvodna špica na kojoj je radio Darvin Kuk. U ono vreme, naravno, nisam znao ni ko su Brus Tim, Pol Dini, Burnet i ostali, a mogao bih da vas lažem kako sam pročitao njihova imena na špici, ali lagao bih vas. Brzi rezovi i slike sa distorzijom bile su samo početak noviteta za moj mlad mozak i nespremne oči.

 Nametali su mi se motivi filmova koji su nadahnjivali same tvorce te serije, vizuelna simbolika poput šake koja se otvara i lebdećeg oka, okrenutog ka nama, dok se iza njega stvara spirala kojom kao da pokušava nešto da nam tvorac nagovesti, kao i brzi kadrovi reči poput "apatije", "pohlepe", "korupcije", "moći" i "nade", sve koje su nam paralenom montažom predstavili i njihove vizuelne parnjake, bili oni nacrtani kolažno, ili kao trodimenzionalni modeli.

Poznat Brus Timov vizuelni stil, iako mi je bio dojmljiv, delovao je kao da je izmenjen. Nikada nisam mislio da radi jedna osoba, već da više ljudi učestvuje u stvaranju. Samo zato što im nisam znao imena, ne znači da nisam znao da su tu i da vredno rade. Bilo mi je jasno da animatori moraju da, skoro zanatski, variraju u struci između različitih stilova i da se lako prilagode, kako bi ostalo što neprimetnije.

Smatrao sam da je za sve zaslužna najobičnija kreativna odluka, kako bi se vizuelni identitet razlikovao od druge Betmen serije koja se pre toga emitovala, a zapravo je bilo ono što je većina dece pomislila iz prve - ovo radi drugi čovek. Znam šta ćeš pitati, nepostojeći čitaoče. "Jeste možda odgovoran za estetiku, ali sigurno nije jedan čovek čitavu špicu sam uradio?"

Biću iskren - nisam bio tamo, tako da ne znam, ali jedino što imam jeste članak sa Animation Worlds Network sajta:

AF: And is it true that the title sequence for Batman Beyond was mostly a one-man project?

Darwyn Cooke: It was very funny, because if you think back, it wasn't that long ago, but in 1999, nobody had any idea of what you could do with software like Adobe AfterEffects and a Macintosh computer. Warners had very little idea of the power of that kind of technology, and I happened to have a system at home. So yeah, basically, the entire title sequence was cut in my spare bedroom, on my Mac, with a VCR. It was probably the most low-tech thing Warners has ever used, but it worked out really well.

AF: So your home computer was on par with, or maybe even better, than the whole Warner Bros. Studio at the time?

DC: It was certainly more current. It allowed a portability to production that they didn't have. When you're talking about high-end filmmaking, Warners had all the facilities that they needed, but a company that big rarely has the flexibility, or nimbleness, to deal with transient technology, especially if it's the cutting-edge stuff. So yeah, it was neat, because they couldn't have put it together, especially the things we did with it.

Počeo je da radio za časopise, da bi kasnije prešao u WB kako bi crtao storibordove za Batman TAS i Superman TAS, kako bi postao jedan od najzaslužnjih ljudi za estetiku i montažnu energiju Batman Beyonda, a kasnije i na druge načine ostavio trag na strip i animaciju, ali o tome drugi put.

Vratićemo se, uzgred, i na ovo još jednom.

- Filip

Stari računi

Predavao sam danas o Gregu Kapulu (Spoun, Betmen) i prisetio sam se osećaja, tačnije nagona, koji me terao da emuliram njegov stil. Dok sam crtao Sema i Tviča uspeo sam da povežem nekoliko stvari: koliko volim Kapula, koliko uživam u tradicionalnoj ilustraciji, kako nikako Kojla da završim, iako sam realno trebao najkasnije do juče i kako je prošlo poprilično od obećanja da ću pisati o Darvinu Kuku.

Od sutra počinjem da ravnam račune. Nastavljam sa Kojlom i pišem o Kuku. Svečano obećanje, za razliku one blage naznake od pre nekoliko dana gde sam jasno rekao kako ne treba da mi se veruje. Sem i Tvič nek su mi svedoci, dokle god mi Spoun lično ne presudi.

- Filip

Kulturno leto 2016.

Радионица за стрип и анимацију одржаваће предавања на отвореном испред Центра за културу Ваљево, у оквиру Ваљевског културног лета.

Говориће се о стриповима и анимираним филмовима и серијама, основним техникама израде ауторскх стрип и анимираних радова, као и њиховој теорији. Присуствоваће и гости предавачи који ће причати о факултетима који имају додирне тачке са стрипом и анимацијом и како се та струка може применити на стварање истих.

Радионица ће се одржавати од 18-22. јула, од 11-13 часова.

Видимо се!
Контакт: 061/151-91-56
Координатор: Филип Станковић

Iz crno-belog

Jedanaest strana uspešno obojeno i docrtano par strana, u roku od osam sati. Fin napredak, ali tek na pola puta. Sutra se privodi kraju.

Lepo sam rekao. Šesnaesti.

- Filip

Tamna strana stakla

Sinoć sam prijavio ispite i setio se da mi jedan položeni predmet nije prošao na servisu, još od prošlog semestra, iako sam onaj sledeći položio takođe. Istog trenutka navrla su mračna sećanja - jedini način kako bih sprečio tako nešto je da odem na šalter i zamolim ih da isprave grešku. To bi bilo u redu da nisam već jednom išao, ali za neku drugu grešku i nisam najslavnije prošao. Neobična je stvar, ta druga strana stakla. Plašimo ih se, iako bi trebali da nam pomognu. Oni koji ih se ne plaše su besni na njih i sukobljavaju se, ali to izlazi samo na gore. Gnev druge strane šaltera je neizbežan i jedino što možemo da učinimo jeste da se suočimo sa njim i da podnesemo sve što krene na nas, pa ko prvi trepne. Jedan je od načina na koji sazrevamo i sprema nas da se nosimo sa nekim daleko ozbiljnijim problemima u životu.

A možda ne bi bilo loše da opet polažem taj predmet. Šta fali?

- Filip

Dram i Bas

Odradio sam u crno-beloj tehnici 80% prve polovine broja. Neki delovi su i obojeni, ali predstoji veliki posao. Sutra moram smanjiti sa zevanjem i da odradim kako treba. Na priloženoj slici jasan je uticaj Saula Basa. Njegov vizuelni motiv česta je pojava u Kojlu, počev od naslovne za drugu epizodu, pa sam mislio da bi valjalo provući još koji put, pre nego što završim prvu knjigu. Nekada se prevarim, misleći da ću tom metodom sebi olakšati posao pri crtanju, ali gadno se prevarim.

U pozadini, naravno, umiruje me ritam Gorillaza, naime "On Melancholy Hill" sa "Plastic Beach" albuma. Ono što je NIN za zimu, Gorillazi su za leto.

- Filip