Teenage Mutant Ninja Turtles: Turtles in Time (1991)

Iz stripa na male ekrane, sa malih ekrana na velika platna, iz parodije u legendu. Ne znam kako bih drugačije opisao ovaj pop-fenomen uz koji su odrastale generacije devojčica i dečaka, gledajući ih kao uzore. Ruku na srce, roditelji nisu bili nešto preterano oduševljeni što su uzori njihove dece četiri čovekolike mutirane kornjače, koje žive sa pacovom jedući picu i trenurajući nindžicu, ali svakako su nas definisali kao osobe i imali izuzetno jak kulturni uticaj.

Ljudi su mislili da će, nakon završetka prvog crtaća, prve adaptacije, pasti u zaborav. Međutim, uzvraćaju udarac igranom serijom, kasnije sa još jednom, vernijom, adaptacijom u vidu animirane serije i time su se ovekovečili, dokazavši da nisu bili „prolazni fenomen ’80-ih“. 

Pored stripova, serija i filmova, ono što će ostati večno zapisano u „hodnicima vremena“ jeste igrica, produkcijske kuće „Konami“, pod nazivom Teenage Mutant Ninja Turtles: Turtles in Time (Mladi Mutanti Nindža Kornjače: Kornjače u Vremenu), koja je ugledala svetlost dana još 1991. godine u vidu arkadne igrice, kao nastavak Teenage Mutant Ninja Turtles: The Arcade Game (1989).

PRIČA

Naši junaci prate prenos uživo, tačnije reportažu njihove prijateljice, Ejpril O’Nil, sa Ostrva Slobode. Krang, u svom džinovskom ekso-odelu, krade Kip Slobode, a Sekač se, putem televizije, ruga Kornjačama. Prateći Pešadince, Sekač, šalje Kornjače u vremenski rascep. Igrač se mora boriti protiv Sekačevih ljudi, kako bi se vratili u svoje vreme i sprečili ga.

GEJMPLEJ

S obzirom da je u pitanju arkadna igrica, mogu igrati do 4 igrača, tako da se mogu sva četiri junaka videti u akciji. Za razliku od igrice iz 1989. ovde su likovi, grafika i gejmplej izuzetno napredovali, za to vreme naravno. Repetativno šutirajući protivnika ste u stanju da izvršite power kick koji se znatno razlikuje od običnog po, kao što mu je u imenu, znatno jačem šutu koji ume i biti fatalan u nekim slučajevima za protivnika. Takođe, programeri su se setili da još više „začine“ borbe time što su ubacili mogućnost da se možete „grebati“ o svoje neprijatelje. U stanju ste da koristite Pešadinca kao oružije tako što ćete ga gurnuti na nekog drugog neprijatelja, te im tako obojici naneti štetu, ili ih jednostavno izbaciti sa displeja.
Ono što je takođe od velike važnosti za gejmplej jesu kontrole i sam način upravljanja likova. Pored klsičnog džojstika i tastera za udarce i skakanje određenim kombinacijama samo igranje postaje zanimljivo, bila to kombinacija džojstika i tastera kako bi kornjača brže trčala, ili kombinacija drugih tastera. Ono što je zasigurno jeste da ćete se provoditi lepo igrajući i imaćete utisak kao da ste tamo jer, za razliku od većine igrica, ovde nema šta loše reći u vezi kontrola.

ZVUK

Za zvuk nema šta posebno da se kaže sem da je muzika sasvim pristojna, i što je najvažnije promenjiva u zavisnosti od ambijenta. Dinamična je i zarazna poput uvodne špice „Pizza Power“. Igrao sam igricu pre dve tri nedelje i još uvek mi zvoni melodija u glavi

...

Šta još reći sem da je ovo bila igrica ispred svog vremena. Zarazna muzika, primerena grafika, odlične kontrole. Preporuka za bilo koje ljuitelje igara.