Ako ste odrastali u Srbiji devedesetih (sažaljevam slučaj) onda ćete definitivno znati o čemu pričam. Sećate se onih Mandinih emisija gde je delio one silne stvari koje ste oduvek želeli, a nikad niste dobili koliko god puta okretali onaj prokleti broj? Ni ja. Pored silnih Barbika, Lego kockica i Ekšn mena (koje?) meni je najviše izbadao oči onaj PlayStation. Kao dete koje je odraslo na SNESu na kom je iz nekog razloga pisalo Sega (a svi znamo iz kog) meni je PlayStation oduvek bio sveti gral po pitanju konzola (GameCube nisam video ni kod koga u Srbiji, tako da do dan danas dovodim pitanje njegovo postojanje). Onda, na moje zaprepašćenje, je izašao PlayStation 2, koji po samom svom propratnom broju daje do znanja da je superiorniji od ovog prvog, i kao dete koje je igralo PS možda svega dva puta do tada (jer bi u igraonicama uvek bio zauzet) kao što neko ne može da shvati kako je kosmos beskonačan i iz čega nastaje pašteta, tako je i meni pojava PS2 bila krajnje enigmatična. Vremenom su se pojavljivale novije i naprednije konzole, a ja sam bio u društvu koje konzole sveukupno nisu zanimale, jer smo krenuli da režemo PC igrice na kojima je grafika postajala sve bolja, tako da nije bilo više dileme sa moje strane. Ali, drži ne daj, taj privremen period spokoja bi se prekinuo kada bih putem satelita ugledao reklamu za borilačku igricu, čiji su glavni akteri bili iz mog tadašnjeg najdražeg crtaća. Tada su sva ona potisnuta sećanja isplivala i moja sledeća misija je bila da se po bilo koju cenu dokopam Dragon Ball: Budokai Tenkaichi 3.
O IGRICI
Ovu igricu nam donosi Spike koji je naravno uradio prvu i drugu instalaciju ove franšize, kasnije i preneo na konzole, tada nadolazeće generacije, naime PS3 i XBox360 sa Raging Blast naslovima, kao i za PSP sa Tenkaichi Tag Team.Takođe je Budokai Tenkaichi 3 specifičan zbog toga što je pored PS2 kao alternativnu platformu izašao i za Wii. Ono što je oduvek znalo da zbuni ljude popitanju ovih igara jesu njihovi naslovi koji su, em slični, em kontradiktorni po pitanju mesta izdanja. Idem prvo na ono najočiglednije: među brojnim naslovima Dragon ball igrica se ističu Dragon Ball Z: Budokai i Dragon Ball Z: Budokai Tenkaichi. Iako deluje kao da su to nazivi prve igrice i njenog nastavka, u pitanju su dve potpuno različite igrice, od dve različite kuće, sa različitim engineom. Da stvar bude još komplikovanija, Budokai igrice imaju po 3 instalacije, kao i Budokai Tenkaichi. A ono što je još smešnije, inostrana izdanja nose sa sobom japanske podnaslove (za obe franšize), dok u Japanu jedna nema podnaslov, a druga ima i to na Engleskom jeziku.
Tako da ono, čisto da znate o čemu pričam:
- Dragon Ball Z: Budokai Tenkaichi (eng.) > Dragon ball Z: Sparking! (jap.)
- Dragon Ball Z: Budokai Tenkaichi 2 (eng.) > Dragon ball Z: Sparking! Neo (jap.)
- Dragon Ball Z: Budokai Tenkaichi 3 (eng.) > Dragon ball Z: Sparking! Meteor (jap.)
A za Budokai seriju samo izbacite "Budokai" iz naziva. Pa vi gledajte šta nam rade...
PRIČA
Igrica ima Story mode preko kog može da se pređe cela saga Zmajeve kugle, doduše počev od DBZ, pa DBGT i tek onda klasičan DB, ostavljajući nas na kraju sa What if sagom gde bi se pokačili protivnici iz različitih perioda (poput Cyborga 8 i Cyborga 16), kao i Special saga, kao sidequest, koja se bavi pričama iz dugometražnih filmova i specijala serije. Dosta je urednije i kompaktnije od samog crtaća u svakom slučaju (za šta sumnjam da im je predstavljalo izazov).
GEJMPLEJ
U pitanju je borbena igrica, tako da znate da se sve svodi na kombinaciju komandi i combo udarce. Komande same po sebi daju jasnu varijaciju mogućnost: udarac rukom, udarac nogom, odbrana, energetski udar (ki blast) kao četiri osnovne, kao i one sa strane poput levitacije gore-dole, sakupljanje energije, kao i transformacija određenih likova tokom borbe, a ako čega ima na pretek, to su likovi.
Ja sam se naigrao raznoraznih borbenih igara, ali broj likova u ovoj je apsurdan! Da, mogu se baciti argumenti da postoji 15 vrsta Gokua (nisam proverio, ali bez šale mislim da je legitimno približan broj), ali ono što to vadi jeste to što svaka od tih verzija Gokua ima svoje zasebne sposobnosti.
Pogodiće se po koji Kamehame talas, ili Genki dama, ali zasigurno neće biti iste jačine i inteziteta. Svi napadi likova su zasnovani na određenim momentima iz stripa i crtaća koje su isti ti likovi i izveli i to koriste do punog potencijala. Gohan ima onaj "Porodični kamehameha" koji je potegao na Broly-ja u "Second coming" filmu, Goku u SSJ3 obliku koristi "Zmajevu pesnicu" protiv Hirudagana kao što je u "Wrath of the Dragon", tako da ćete se svačeg nagledati što se napada tiče.
Takođe, tokom bitke, pored klasičnih transformacija možete izvesti fusion da bi dobili likove kao što su Gotenks, Vegeto, Gogeta, ali naravno morate upravljati likovima koji su potrebni za spajanje, a možete odmah i od njih početi.Pojavljuju se likovi iz svih mogućih saga, specijala, filmova, do te mere da se pojavljuju i duh Deke Gohana i onaj đavo u helankama. Da, sećate se njega? Kakav antologijski karakter...
Meni vam, pored klasičnog Story i VS modova nudi i Trening, Turnament mode (gde vas Mr Satan vodi i nudi različite turnire počv od Budokai tenkaichija do Cellovih igara), kao i mogućnost da upgradeujete svoje likove preko custom slottova koristeći Z poene koje možete "kupiti" poenima koje osvajate tokom Story moda, a usput možda i naletite na po koju Zamjevu kuglu i uz malo sreće možete prizvati zmaja da vam ispuni želju (doduše one koje vam on sam ponudi... smrad).
PREZENTACIJA I GRAFIKA
Grafika je krajnje jednostavna i što je najvažnije ne šteti dizajnu i estetici na koju smo navikli u stripu i crtaću, kao što biva kod takvih adaptacija. Odlučili su se shading tehnikom, pristup koji je i najlogičniji za ovakve stvari, sa preokretom u animaciji prilikom izvođenja energetskih napada gde mogu malo d se igraju particle efektima. U zavisnosti od inteziteta napada on može da utiče na likove i okolinu, tako da će se tokom bitke likovi prljati, odeća cepati, a stene i planine obarati, gde će u nekim slučajevima i Gokuova genki dama napraviti stenovitu paklenu pustinju okruženu magmom i lavom. Pomaže pri odličnoj atmosferi, jer se osećate kao da vaša dela imaju uticaj i da radite nešto konkretno (što se ne može reći za vaš život, *zing!*). Posebno kada se uzme period u kom je igrica izašla, kada je kvalitet grafike postepeno postajao sve jači i mnoge igrice se između sebe takmičile po sistemu "vadi da ga merimo", dizajneri su tačno znali da izdvoje i rasporede svoje resurse na najadekvatniji način.
ZVUK
Zvučni efekti su inspirisani onim iz crtaća i, što mi se najviše svidelo, jak uticaj je imala prva Dragon Ball serija, gde su zvučni efekti bili jedni od najistaknutijih elemenata (jer kada čujete ono *cin-n-n-ng* znate da će da izbije neko sranje). Muzika je kombinacija elektronike i hard roka i, što je najbolje, možete da se odlučite za numeru pre određene bitke u VS modu.
Igrica je odlična za liečenje živaca, super je za društvo kada se okupi da pikate turnir + ako vole Zmajevu kuglu, to je još bolje! A ako neko u vašem društvu ne voli Zmajevu kuglu, taj vam jednostavno nije drug...
Нема коментара:
Постави коментар