Welcome to the N.H.K. (2006)

Internacionalni naziv: Welcome to the N.H.K. 

Režija: Yūsuke Yamamoto 

  Originalni naziv: N・H・Kにようこそ! 

Prevod naziva: Dobrodošli u NHK ! 

Serija: animirana 

Broj epizoda: 24 

Trajanje: 24 min. 

Studio: Gonzo (Japan) 

Datum izlaženja: 9. jul 2006. - 17. decembar 2006 

Žanr: psihološka drama/komedija 

Teme: usamljenost, samoprognanstvo, depresija 

Odavno nisam pisao ovde. Možda zato što sam smatrao da nemam šta pametno više za dodati, možda su stegle obaveze, možda zato što ovo niko n čita. E, pa ništa od toga nije tačno! Već sam zaboravio ovo da postoji! Stisnu nekad godine i sa njima i obaveze, tako da zna čoveka da izludi sa vremena na vreme i preusmeri prioritete. Još kao klinac sam zacrtao direktivu po pitanju škole, profesije, čime ću se baviti, itd, itd. Međutim, kada se okrenete i vidite gde ste se našli u datom trenutku zna muka da uhvati, nekada depresija i sve to posle izrasta u samo prezir, koji je jedan od najgorih ishoda. Nekada vam prosto dođe da se izolujete od sveta i živite sami u sobom u sobi od 15 kvadrata. Tako da, šta drugo želim da vam poželim, nego Welcome to the N.H.K. !

PRIČA

Protagonista je Tatsuhiro Sato, 22ogodišnji nezaposlen mladić, koji je odustao od fakulteta još nakon prvog dana i živi zatočen između četiri zida svog jednosobnog stana. Ubeđen da to nije njegovom krivicom, već da je u pitanju zavera nastala od strane N.H.K.-a (japanskog javnog medijskog servisa) emitujući program koji stvara zavisnost kod mladih (prvenstveno putem crtaća) gde oni postaju članovi hikikomori društva (fenomen koji se javlja u Japanu čiji su adolescenti introvertni i sociofobični, odbijajući da napuste svoj dom). Međutim, jednom prilikom upoznaje 17ogodišnju devojku po imenu Misaki Nakahara, koja mu nudi svoju pomoć, kako bi mu pomogla da se oslobodi svog trenutnog stanja.

LIKOVI

Znate onda kada kažete sebi nešto tipa "Od sutra počinjem da učim, ali stvarno!" ili "Počinjem sa trčanjem!", a vi sami znate još prilikom završavanja poslednje reči te izjave da je nećete ispuniti? Tatsuhiro Sato je izgubljena duša koja smatra da ga je svet oštetio, te počinje da ga odbija i pravi sopstven, na terenu koji mu je najbliži. Četiri godine živi sam, okružen pikavcima, razbacanom odećom i kesama punih đubreta. Ciničan je i depresivan većinom vremena, odbijajući bilo kakav kontakt sa sopoljašnjom okolinom i ljudima. Prati ga kompleks niže vrednosti i strah od neuspeha. Međutim, kada mu iznenadni gost pokuca na vrata, počinje da dovodi u pitanje svoje trenutno stanje i započinje jedan dugotrajan i iscrpljiv proces mirenja sa samim sobom. Iako je licemeran i anksiozan, zapravo je vrlo nežna i emotivna osoba, koja je jednostavno izgubila na sopstvenom putu i od straha da ne zaluta na neko pogrešno mesto, on odbija da se makne. čak suprotno, on ide nazad. Zna da bude labilan i povodljiv, što još više doprinosi njegovom stanju.

Za razliku od Tatsuhira koji je večito neodlučan, ako je ko zacrtao sebi cilj, to je Misaki Nakahara. Misteriozna devojka sa suncobranom koja se pojavljuje pred Satovim vratima je istovremeno i njegov spas. Ova introvertna osoba dobre duše želi svim srcem da mu pomogne da se izvuče iz muka u kojim se našao, konstantno tolerišući njegova izvlačenja i laži. Iako se svom silom trudi da mu pomogne, Sato odbija da joj u potpunosti poveruje, jer mu njeni motivi nisu jasni, do te mere da je čak i tajnovita po pitanju same sebe i svoje prošlosti. Međutim, kako se serija odvija, tako se polako i njena motivacija i prošlost razotkrivaju.

Kaoru Yamazaki je Satov komšija do vrata sa kojim deli sličnu prošlost. Obojica su išli u istu srednju školu, s tim što je Yamazaki par godina mlađi, s tim što im je sadašnjica znatno drugačija. Yamazaki, za razliku od Sata nije povučenjak, ide na fakultet i ima jasno zacrtan cilj - želi da pravi hentai igrice. Takođe je samog sebe prihvatio onakvog kakav jeste i ne stidi se što gleda crtaće, sakuplja igračke i postere (mada ako znate za hentai, onda možete misliti na kakve se stvari ovaj mladić loži). Yamazaki je nezadovoljan svojom sredinom i nedostatkom entuzijazma i ljubavi prema igricama i programiranju od strane svojih kolega i strah ga je da ne napravi nešto čim bi se ponosio (iako su to pogane igrice za poganu 

decu).

Ima još par likova, ali ne bih da zalazim u njih jer se ne pojavljuju baš tako rano (iskreno sam razmišljao i za Yamazakija da l' ću), ali ono, nije kao da ovo neko čita, ali staću ovde. (takođe me mrzi)

Šta je meni najviše zapalo oko po pitanju likova. Svako od njih prolazi kroz egzistencijalnu krizu, koja se vezuje sa tri glavna vremenska osvrta: prošlost, sadašnjost i budućnost. Za prošlost se najviše vezuje Misaki. Njena glavna motivacija je zasnovana na njoj i ono što je proživela u svom detinjstvu što je ujedno i razvilo taj nagon za pomaganje drugima. Sa sobom nosi veliki teret od malena i odlučuje da ignoriše to i usesredi se na tome kako pomoći nekom, jer njoj nije mogao niko da je ustupi onda kada joj je bilo najteže. Sato predstavlja sadašnjost, jer uporno ignoriše da se osvrne i sumira šta je sve uradio i kakve prilike propustio da bi se našao tu gde jeste, odbijajući da uradi bilo šta korisno zarad sopstvene budućnosti, gde mu svaki plan daljeg rada iščezne još u samoj fazi koncepcije. Sažaljeva i kritikuje samog sebe zbog pozicije u kojoj je trenutno i tu sadašnjost pretvara u čitavu večnost, gde se nalazi kao u vakuumu i beztežinskom stanju. Budućnost je očigledno Yamazaki, jer se svojski trudi da napravi nešto od sebe, po svakoj ceni. Međutim, kako vreme odmiče, a on ostaje bez bilo kakvih rezultata, hvata ga panika i bes. Iako je po prirodi introvertan, duboko u sebi je isfrustriran, jer se mnoge stvari očekuju od njega od strane drugih ljudi i živi dvostrukim životom, kojim se mogu i ostali akteri poistovetiti. 

DIZAJN I ANIMACIJA

Kvalitet animacije zna nekad da odskače od epizode do epizode. U pitanju je Gonzo koji se inače bavi uglavnom naučno fantastičnim i akcionim žanrovima, tako da će im se ovaj projekat u filmografiji poprilično istaći, jer sam ja lično od njih navikao samo na samuraje, džinovske robote i džinovske robote samuraje. Ali u svakom slučaju sama animacija u konceptu ne bi trebala da bude zahtevna (pogani ljudi koji sede po kući i igraju pogane igrice za poganu decu), ali nisu hteli jednostavno tu da stanu i uspeli su da provuku krajnje impresivne stvari koje samo doprinose doživljaju. Kao kada uzimate krompir na kilo (student sam na samofinansiranju), pa vam prodavac progleda kroz prste i vi ste po principu: niste trebali, ali hvala vam puno! Takođe se javlja jak kontrast koji treba da ocrtava Satovo (ili Satoovo? lingvisti, upomoć?) mentalno stanje i imate fizičku reprezentaciju toga koliko je lik zapravo skrenuo. Ne bih znao ko je odgovoran, da li dizajner, direktor animacije, reditelj, ali u svakom slučaju - sjajna stvar!

MUZIKA

Iako zaplet i koncept mogu da zavaraju ljude da je ovo u pitanju nešto krajnje depresivno i da ubija u pojam (topli pozdrav za Serial Experiments Lain , čiji je dizajner likova uradio naslovnu za Welcome to the N.H.K. ) serija ima krajnje vedru atmosferu i jedan od presudnih faktora je muzika. Izuzetno atmosferična, ona varira od roka, preko panka, malo bluza i po koja balada. Šarenolika je i za razliku od mnogih OST-a ova nudi širok spektar različitih numera, instrumentali i pesme, čije ukupno trajanje izađe skoro na 3 sata i super je imati je u pozadini prilikom nekog rada. Tako ja nekad pustim dok učim (hah!).
Muziku potpisuju Pearl Brothers, a moram istaći da je razlog zbog kog sam uzeo da gledam ovaj anime uvodna špica "Puzzle" od Round Table,  jer mi se iz nekog strašno svidela (haha, slušaš Kineske pesme!) koja takođe nudi opasne vizuelne elemente (i vuče mi na Monogatari seriju studija Shaft ).

...

Kroz seriju se javljaju motivi dualnosti prikazani kroz samokonfliktne ličnosti. Svako daje lažnu sliku sebe i negiraju svoje realno psihičko stanje, tvrdeći da su svi srećni i zadovoljni tu gde jesu i da su u miru sa samim sobom. Takođe se bavi društvenim problemima u Japanu koji su dan danas aktuelni, iako je roman na kom je zasnovana nastao još 2002. godine. Pored depresije i sociofobije kao motivi se javljaju i suicidalnost i besparica (hej, pa ovo je kao kod nas!). Serija je još uvek po mom mišljenu relevantna jer su teme koje proučava i dalje aktuelne. Overite, možda vam spasi život!

Linkovi

Zvanični sajt

IMDB

ANN