Balada o Veleumnom plemiću, II deo

Preliminarne table za "Veleumnog plemića"

Pokušali smo da navedemo što više informacija o karakterizaciji i atmosferi u uvodnoj sceni, jer tako nagoveštavamo ton, estetiku i likove. Upravo ove table služiće kao odskočna daska i naslikaćemo ih na većem formatu, a potom izmontirati u test-ril, koji će služiti kao osnovna vodilja i nešto "primitivniji" prikaz završnog proizvoda.

Dosta posla predstoji, a nove obaveze vole da stanu na put, pa ne mogu sve da postignem, ali, srećom, drugi su tu da pomognu. Barem se tako nadam.

- Filip

Autori Ibrahima Kojla

Balada o Veleumnom plemiću, I deo

Don Quixote, Pablo Picasso (1955)

Pre godinu dana, na Fejsbuku, pojavio se 'tag' gde bi u statusu naveli deset svojih najdražih književnih dela, a potom nominovali sledeću osobu. Umesto da sam intuitivno napisao ono što mi je prvo bilo u glavi, morao sam da se oslonim na Google i isključim svoj mozak, što je ironično, jer otišao sam na pretraživač upravo zato da ne bih napravio propust. Tehnologija, još jednom, nije bila na mojoj strani, i tek par dana kasnije mi je sinulo da sam jednu zboravio. Malo je reći da mi nije bilo pravo, a povrh svega nisam želeo da izmenim objavu, kako bi ostala autentična. Glup razlog, znam. Osećao sam se kao da sam izdao svog najboljeg prijatelja, one ljude koji su vam dragi, ali opet zaboravite da ih pozovete na rođendan. Pogodilo me, iznad svega, jer mi je poznat taj osećaj, a da ironija bude veća, od svih mogućih knjiga - bio je "Don Kihot".

Knjigu prvenstveno vezujem za svog dedu. Uvek je pričao kako je kao klinac krao knjige iz knjižara i biblioteka, ali uvek bi ih vratio. Iako je kao dete bio neobuzdan, uvek je mogao da stane kako bi uživao u dobroj priči. Kada god bi pričao o svojoj "biblioteci", uvek bi se osvrnuo na Servantesovo delo i kako je znalo da ga nasmeje, koliko god puta čitao. Istakao bi deo sa vetrenjačom i neverovatne opise jednog fizičkog čina, koji bi u stvarnosti prošao za treptaj. Na moje iznenađenje, kada sam otvorio svoju školsku čitanku, upravo bi taj odlomak i bio u njoj. Prvo što sam pomislio, bilo je: "Ako se ovo dopada mom dedi, i ako je u čitankama, onda mora da ima nečeg dobrog." Kao što se može zaključiti, nisam imao visoko mišljenje o delima što smo čitali, što od samog izbora, što od mog neznanja i nezrelosti. Konteksta radi, bio sam jedan od onih srednjoškolaca kojima je Šekspir bio "precenjeni smarač" jer su "Romeo i Julija" bili "tupava ljubavna priča". Dakle sličan stav kao što danas imam prema Džejmsu Kameronu i "Titaniku". Toliko o tome.

Don Quijote de la Mancha, Roc Riera Rojas (1962)

Čitajući taj odlomak, shvatio sam šta opravdava prozu kao granu umetnosti. Reč "pripovedanje" dobila je potpuno drugi smisao i upravo zahvaljujući tom odlomku izgubio sam kategoričan stav, koji je vladao nadamnom do tada, posebno u srednjoj. Književnost nije više bila nešto usputno, ili obaveza. Nisam se plašio da čitam nešto izvan "proverenih" autora i bolje sam prihvatio stvaralaštva koja nisu obavezno izlazila u susret mojim standardima, time ih i rušeći. Šekspir više nije bio precenjen. Štaviše, prenelo se i na druga polja umetnosti i tako poremetilo moj prvobitan način razumevanja.

Filmove i stripove sam posmatrao drugačije. Pažnja mi je pala na ono što njih čini autentičnim.  Postavljao sam mnoga pitanja. Zašto ova priča što gledam mora da bude film? Zašto ovo što čitam mora biti u prozi? Zašto ovo mora biti strip? Balet? Pokušavao sam da ih pojedinačno razložim. Film i animacija vode nas pokretima likova i kamere, koja pritom može da varira između objektivnog i sugestivnog. Stripovi su statični sami po sebi, ali daju nam dinamiku kadrova i onoga što je u njima, gde čitalac smatra da ima slobodu upravljanja ritmom priče, ali ako je strip dovoljno dobar - sam će vas voditi onako kako on želi. Predstave i baleti svode se na živ nastup, kao i učestalu evoluciju, dok se prvo oslanja na dijalog, a drugo na sintezu muzike i pokreta.

Don Quichotte, Jean Giraud Moebius (1993)

Mnogi, meni dragi, autori takođe su bili inspirisani književnošću, naravno. Ali tek tada sam opazio da su oni najdraži težili upravo "Donu Kihotu" i Servantesovim idejama, nešto što bi se ponavljalo sa drugim delima, poput "Božanstvene komedije" i drugih. Sve je privlačio odisejski narativ. Priče o samom putovanju i samopronalaženju, koje pritom daju društveni komentar, ali ne obavezno sa ispunjenim odredištem. Nekada bi ga i dostigli, ali pitanje po kojoj ceni, ili da li će shvatiti da to nije ono što su tražili. Slikari poput Pikasa i Dalija, strip-autora Mebijusa i Ajznera, i reditelja Terija Gilijama, prenosili su Veleumnog plemića u svoju oblast struke. Zašto onda to raditi?

Zašto nešto što je savršeno u tom obliku kakvom jeste uopšte pokušati da se adaptira? Da me pitate u srednjoj, rekao bih čak i da skrnave delo, iako nikako na njega ne utiču, ali to je priča za sebe. Ali možda je upravo i tome suština i veličina tog dela? Ne skrnavenje, naravno. Mogućnost adaptacije. Ono što "Dona Kihota" odlikuje kao delo jeste taj širok pojam što obuhvata. Kao što ono samo može posmatrati iz različitih uglova, analizirati različite teme i ideje što nudi, isto tako se potpuna pažnja njima može posvetiti u potpuno drugačijem smislu. Tek pošto se te teme stave u prvi plan i obrade na svojstven način, samim tim generisaće još više tema i ideja, ali i dalje sve potiče iz istog korena.

The Man Who Killed Don Quixote concept art, Terry Gilliam (2014) 

Moja radionica dobila je ponudu nedavno da uradimo kratku animaciju povodom godišnjice Servantesove smrti. Razmišljao sam šta bi mogli da uradimo. Na koji deo dela možemo da se usesredimo. Ma koliko god razmišljao, uvek bih se vratio na onaj momenat što me je preokrenuo. Na početku nisam želeo jer je često bio obrađivan, ali onda sam shvatio da treba prihvatiti sve raširenih ruku i otvorenog uma. Ako me je taj jedan momenat toliko oduševio, a i druge, ako se gde može reprodukovati- to je u animaciji.

Don Quijote, Salvador Dali (1946)

Kao što bi mog dedu svako ponovno čitanje opet teralo na smeh do suza, tako i mene uspeva svaki put da inspiriše. Ovim nadoknađujem svoj propust. Nadam se da se Veleumni plemić ne ljuti.

- Filip

Sindrom kolora

Uspeo sam da završim treću epizodu na vreme, iako sam prethodno oborio standarde. Opet nisam stigao da obojim. Radio sam na njemu još od avgusta, nadao sam se da ću završiti do Nove godine, što se vidi iz zimskog motiva sa naslovne, ali tako mi i treba. Uvek sam znao da je ludački naivno pokušavati da se napiše, nacrta i oboji 20+ strana do određenog datuma. Naravno, da je neko drugi u putanju, tačnije da radim za njih, stigao bih i pre isteka roka. Sledeći broj crtam i bojim simultano, pa šta bude. Dva meseca vremena, ali takođe bih da nekako pokušam i nadoknadim prošla dva broja, prvobitno takođe u boji, ali eto, silom prilika, nisu.

Srećom, na pola puta smo, još ovoliko je ostalo i završavamo prvu knjigu, pa pauza do 2017. godine. Svejedno ću početi sa crtanjem ove godine, pa kako bude. Mislim da će i format biti drugačiji, ali sve u svoje vreme.

Predstoji mi projekat sa strane, nakon toga kratkometražni animirani film, a onda ponovo Kojl. Haotično je, a ni s od snimanja.

Link ka stripu

Takođe, postao sam redovan pisac "The White Japanese Lapot" fanzina i radim na antologijskoj zbirci "Distorzija". Sve informacije, kao i sam fanzin, možete naručiti putem mejla sova.aka.helleman@gmail.com  

- Filip

2016-o, da li si tu? Ja sam, Filip

Razmišljao sam o čemu bih mogao da pišem. Imao sam zamisao da obnovim ovaj blog, jer tek nedavno sam shvatio da mi je teško da pišem recenzije. Nisam od onih koji mogu da iskažu stav prema nečemu što je aktuelno. Pametniji sam kada ostavim da "prenoći". Takođe, prošao me je srednjoškolski bes, pa nemam enbergije i za kritikovanje proizvode nastalih mukotrpnim radom, meni potpunih, stranaca.

Šta ću onda raditi? Evo, odgovoriću ti nepostojeći čitaoče. Pisaću o onome o čemu budem razmišljao. Sabiraću utiske, što iz ličnih dešavanja, što iz konzumacije umetnosti i sl. Kada mi se budu postavljala pitanja - filozofiraću, ako uočim nešto - napisaću esej. Najavljivaću projekte, ali nisam siguran da li ću ih i završiti. Nadam se da ću takvim objavama sebi zacrtati cilj, a svaki napisan tekst motivisati da sprovedem svoju misiju.

Zadatak za ovaj mesec, a time i predstojeću nedelju, jeste treća epizoda vebstripa Ibrahim Kojl, čiji sam ko-autor i ilustrator. Ostavljam dve table kao dokaz o radu, a uz malo sreće sledeći članak nosiće link ka potpunom broju.

Eto. Toliko.

Ćao.

- Filip

 

Stripovi: nedelje 48-50, 2015

NEDELJA 48

DARK KNIGHT III: MASTER RACE #1

Pišu: Frank Miller, Brian Azzarello

Crtež: Andy Kubert, Frank Miller, Klaus Janson

Izdaje: DC

Miler je lud kao inače. Azzarello ne može da mu stane na put, ili sveukupno ne želi. Kubert emulira Milerov duh crteža i nije suva kopija, a Janson radi svoju magiju po kojoj je poznat. Videćemo gde će strip pobeći.

HELLBOY AND THE B.P.R.D. 1953 #2

Piše: Mike Mignola

Crta: Ben Stenbeck

Izdaje: Dark Horse

Dobijamo još dve priče sa mladim Helbojem. Prva priča ima fantastičan zaplet, a druga fantastičan (i inovativan) rasplet. 

HOWLING COMMANDOS OF S.H.I.E.L.D. #2

Piše: Frank Barbiere

Crta: Brent Schoonover

Izdaje: Marvel

Što duže čitam sve više imam osećaj kao da sam u Mignolinom svetu, a ne u Marvelovom. Izuzetno pozitivna stvar ako mene pitate.

OVER THE GARDEN WALL #4

Pišu: Amalia Levari, Pat McHale

Crta: Jim Campbell

Izdaje: BOOM! Studios

Poslednji broj mini-serije. Pratimo šumara: ko je, šta je, odakle je. Naravno, dešava se pre početka same serije, tako da najbolje preskočiti ako niste sve odgledali, a ako niste odgledali šta radite kog đavola?

SILK #1

Piše: Robbie Thompson

Crta: Stacey Lee

Izdaje: Marvel

Hm... Kao da sam čitao ovo ranije. I kao da nije pravi #1. Neobično...

SILVER SURFER #15

Piše: Dan Slott

Crta: Mike Allred

Izdaje: Marvel

Ne razumem zašto se Slott ne trudi oko Spajdermena koliko oko ovog naslova. Ne znam da li je do Allreda, ili čega već, ali ne mogu da prepoznam pisca. Neverovatna priča. Srceparajuća priča. Nisam pametan.

NEDELJA 49

DAREDEVIL #1

Piše: Charles Soule

Crta: Ron Garney

Izdaje: Marvel

Još uvek sam pod utiskom Vejdovog Derdevila. Teško mi je da pređem na ovo. Met se ne ponaša kao Met, Fogi se ne ponaša kao Fogi. Sve je cinično i sumorno. Nikako u rangu sa Milerom, Bendisom i Brubejkerom. Crtež je zato savršena sinteza Milera, Romite Jr. i Mazučelija.  Presudiću nakon sledećeg broja, možda je ipak do mene. 

DOCTOR STRANGE #3

Piše: Jason Arron

Crtež: Chris Bachalo, Tim Townsend

Izdaje: Marvel

Oduzmite. Aaronu. Tastaturu. Molim vas.

HOWARD THE DUCK #2

Piše: Chip Zdarsky

Crta: Veronica Fish

Izdaje: Marvel

Howard the Duck... bez Howarda! Šala na stranu, neverovatno je da je Zdarsky uspeo da me navuče na priču o sekundarnim likovima i da me priča istih pogodi. I to još na broju #2 (grohotom se smejem, grohotom)!

JAMES BOND 007 #2

Piše: Warren Ellis

Crta: Jason Masters

Izdaje: Dynamite

I dalje ne mogu da pređem preko toga koliko je ovaj strip vizuelno identičan Arčeru i svakog trenutka očekujem neku izvalu. Nikad je ne dobijem... Strip inače vrh.

RED WOLF #1

Piše: Nathan Edmonson

Crta: Dalibor Talajić

Izdaje: Marvel

Nepotizam je u meni jak i hvalio bih Talajića, ali neću. Ponadao sam se da dobijamo klasičan vestern, ali ipak nije. pročitajte i znaćete (iako realno znate o čemu pričam istog trenutka kada ste pročitali ovo "ponadao sam se da dobijamo klasičan vestern, ali pikan nije").

VISION #2

Piše: Tom King

Crta: Gabriel Hernandez Walta

Izdaje: Marvel

Strip je isuviše dobar da bi bio istinit. Čekam ispalu svakog trenutka. 

NEDELJA 50

BATMAN #47

Piše: Scott Snyder

Crta: Greg Capullo

Izdaje: DC

Nisam se nadao da će mi se toliko dopasti ova priča. Snajder po običaju daje previše nelogičnog teksta što pokriva Capullov i Mikijev crtež sa FCOovim bojama, ali daj šta daš.

THE TWILIGHT CHILDREN #3

Piše: Gilbert Hernandez

Crta: Darwyn Cooke

Izdaje: Vertigo/DC

Još jedan broj ostao. Iskreno, ne znam ta još da kažem, jer ne znam šta se dešava. Sva zbivanja su još uvek zagonetna. kako će udariti rasplet za sledeći broj ne znam, ali evo, čekam.

THE ULTIMATES #2

Piše: Al Ewing

Crta: Kenneth Rocaford

Izdaje: Marvel

Iskreno, očekivao sam Marvelovu verziju Omega Mena (nisam ih naveo ovde jer nisam pročitao poslednji broj, pa ću o njima zasebno kada se završe) i ipak nije to to. Zadržaću se još malo. ista situacija kao sa Derdevilom. 

Takođe treba napomenuti da sam pročitao dosta stripova i mnogi mi se nisu svideli (čitaj: Marvel). Hoću da se nakupe pa ću jednom da se raspišem kao čovek kada mi prekipi. Ima vremena, za sada sam čitav.