четвртак, 16. септембар 2010.

Robotech: Battlecry (2002)




O IGRICI

Robotech: Battlecry se odigrava u svetu Roboteka i prva je Robotek igrica koja je izašla. Razvijena je od strane Vicious Cycle Software, koja je dve godine kasnije razvila još jednu Robotek igricu pod nazivom Robotech: Invasion, a TDK Mediactive ju je izdao., zajedno sa Harmony Gold USA. Izašla je za PlayStatin 2, Xbox i Gamecube 2002. godine u severnoj Americi, dok je van nje izdata godinu dana kasnije. Pucačkog (shooter) je žanra i može se igradi u single-playeru i multiplayeru.

CRYSTAL DREAMS (Kristalni Snovi): 
-naslov dosledan svom imenu-

Zašto skrećem sa teme i želim da pričam o igrici koja nikad nije ni videla svetlost dana? U pitanju je igrica na kojoj je počelo da se radi od 1995., pod radnim naslovom Robotech Academy, ali nakon njenog prikazivanja 1998. na E3 sajmu je prekinuta radnja. Crystal Dreams je prvenstveno bila simulacija svemirskog leta u kojoj je igrač, između misija, mogao da komunicira sa drugim likovima i pomaže pilotima sa strane kojima je trebala pomoć dok su u sukobu. Priča je trebala da se nadoveže na otkazanu Robotek seriju koja je postala film- Robotech II: The Sentinels, kako bi proširili priču. Planete i zvezde su bile renderovane u 3D i vremenski bi trebalo 6 meseci da se dođe sa jednog kraja galaksije na drugi. Međutim, GameTek je izgubio izdavača, a na projektu su radila samo tri programera. Uprkos tome, GameTek je smatrao da im je trebalo još šest meseci samo za beta testiranje. Žalosnim neuspehom te igrice se rodio Battlecry kao druga igrica, ali prva izdata.

PRIČA

Iako je priča sastavni deo Robotek univezuma, ovde prati pilota Džek Arčera (Jack Archer). Igra u početku prati Arčerov trening i borbu tokom Bitke za Ostrvo Makros. Džek nije bio blizu SDF-1 kada odlazi za Pluton i on ostaje na Zemlji i pridružuje se svojim prijateljima. Veći deo igre se odigrava tokom Post- Rain of death ere gde Džek i Wolf Squadron brane naseljene teritorije od Zentraedi sila, koje predvodi Zeraal. 

DIZAJN I GRAFIKA

Ono što se zasigurno može reći za Battlecry jeste to da ostaje verna seriji. Prilikom ispaljivanja projektila, čak i eksplozije su identične seriji što je na mene lično ostavilo neverovatan utisak. Dizajn nivoa i mapa je izuzetan; fenomenalno nacrtan i tako dobro dizajniran da se čovek može osetiti kao da je zaista u svetu Roboteka. Ako ste u gradu- u stanju ste da obarate i uništavate zgrade do te mere da celu oblast opustošite. Takođe se mora pohvaliti sam dizajn likova gde se uključuju ljudi, meche i Zentraedi.

GEJMPLEJ

Igrica nema puno loših stvari što se tiče gejmpleja, ali svakako postoje. Dok pilotirate mechom i dok ste u Guardian modu ne možete se okretati i ne možete kočiti već se morate se pretvoriti u Battleoid mod. Takođe se u Battleoid modu ne mogu koristiti Vulcan-laseri, već umesto toga možete izabrati sniper-rifle, koja se jedva i koristila u igrici i, dok se borite protiv bossa može upropastiti, tako što će preskočiti, cut scene, jer su previše moćne čak i za njih i dosta se iz igrice može izgubiti. Ipak je to sve diskutabilno jer se nekima može pokazati kao koristno, ili može dobrodoći onima koji vole da otaljaju igricu što pre. Takođe je ova igrica čuvena po jednoj od najtežih misija pod nazivom Cat-Scan. Morate pratiti Cats Eye, ali ne piše vam se dobro bili Guardian, Battleoid, ili Fighter. Širom interneta, što preko drugih recenzija, što preko foruma, ustanovljeno je da je to najteža misija i moram se složiti sa njima. Najezda suparničkih letelica može biti toliko ogromna da iz svakog ugla ekrana mogu naleteti projektili bilo koje sekunde. Tu se ljudi ne mogu spasiti ni na easy-u, jer sam i ja lično morao da pređem iz više navrataja i to nakon dužih pauza.

Međutim, uprkos ovolikom pasusu o manama gejmpleja ove igrice, to su sve mane koje bih mogao da izdvojim. Sve ostalo je impresivno i neverovatno. Ima na desetine Veritecha za otključati. Multiplayer mod je dosta solidan, ali može biti poprilično izazovno, u zavisnosti od neprijatelja. Takođe ono što me je oduševilo jesu drugi piloti iz serije, kao i sama činjenica da se Rik Hanter (Rick Hunter) pojavljuje koja dodaje efekat nostalgije. Ne samo što je tu, već se možete i boriti uz njega i neki će tako, kao i ja na neki način, ostvariti svoj san.

MUZIKA I ZVUK

Muzika je napravljena u duhu serije što takođe dodaje dašak nostalgije. Zvučni efekti su identični onim iz crtaća, a gasovna gluma je sasvim solidna, a u poređenju sa ostalim igricama i odlična.

...

Igrica je ispoštovala seriju gotovo u potpunosti i bukvalno stvorila drugu tačku gledišta na ovu svemirsku operu. Igrači koji traže zabavu će uživati, ljudi koji su kao mlađi pratili seriju će se ponovo vratiti u prošlost, a pravim ljubiteljima serije će se ostvariti san, jer se ostvario meni dok sem se borio rame uz rame sa Rik Hanterom

Teenage Mutant Ninja Turtles: Turtles in Time (1991)


Iz stripa na male ekrane, sa malih ekrana na velika platna, iz parodije u legendu. Ne znam kako bih drugačije opisao ovaj pop-fenomen uz koji su odrastale generacije devojčica i dečaka, gledajući ih kao uzore. Ruku na srce, roditelji nisu bili nešto preterano oduševljeni što su uzori njihove dece četiri čovekolike mutirane kornjače, koje žive sa pacovom jedući picu i trenurajući nindžicu, ali svakako su nas definisali kao osobe i imali izuzetno jak kulturni uticaj.

Ljudi su mislili da će, nakon završetka prvog crtaća, prve adaptacije, pasti u zaborav. Međutim, uzvraćaju udarac igranom serijom, kasnije sa još jednom, vernijom, adaptacijom u vidu animirane serije i time su se ovekovečili, dokazavši da nisu bili „prolazni fenomen ’80-ih“. 

Pored stripova, serija i filmova, ono što će ostati večno zapisano u „hodnicima vremena“ jeste igrica, produkcijske kuće „Konami“, pod nazivom Teenage Mutant Ninja Turtles: Turtles in Time (Mladi Mutanti Nindža Kornjače: Kornjače u Vremenu), koja je ugledala svetlost dana još 1991. godine u vidu arkadne igrice, kao nastavak Teenage Mutant Ninja Turtles: The Arcade Game (1989).


PRIČA
Naši junaci prate prenos uživo, tačnije reportažu njihove prijateljice, Ejpril O’Nil, sa Ostrva Slobode. Krang, u svom džinovskom ekso-odelu, krade Kip Slobode, a Sekač se, putem televizije, ruga Kornjačama. Prateći Pešadince, Sekač, šalje Kornjače u vremenski rascep. Igrač se mora boriti protiv Sekačevih ljudi, kako bi se vratili u svoje vreme i sprečili ga.


GEJMPLEJ

S obzirom da je u pitanju arkadna igrica, mogu igrati do 4 igrača, tako da se mogu sva četiri junaka videti u akciji. Za razliku od igrice iz 1989. ovde su likovi, grafika i gejmplej izuzetno napredovali, za to vreme naravno. Repetativno šutirajući protivnika ste u stanju da izvršite power kick koji se znatno razlikuje od običnog po, kao što mu je u imenu, znatno jačem šutu koji ume i biti fatalan u nekim slučajevima za protivnika. Takođe, programeri su se setili da još više „začine“ borbe time što su ubacili mogućnost da se možete „grebati“ o svoje neprijatelje. U stanju ste da koristite Pešadinca kao oružije tako što ćete ga gurnuti na nekog drugog neprijatelja, te im tako obojici naneti štetu, ili ih jednostavno izbaciti sa displeja.
Ono što je takođe od velike važnosti za gejmplej jesu kontrole i sam način upravljanja likova. Pored klsičnog džojstika i tastera za udarce i skakanje određenim kombinacijama samo igranje postaje zanimljivo, bila to kombinacija džojstika i tastera kako bi kornjača brže trčala, ili kombinacija drugih tastera. Ono što je zasigurno jeste da ćete se provoditi lepo igrajući i imaćete utisak kao da ste tamo jer, za razliku od većine igrica, ovde nema šta loše reći u vezi kontrola.

ZVUK

Za zvuk nema šta posebno da se kaže sem da je muzika sasvim pristojna, i što je najvažnije promenjiva u zavisnosti od ambijenta. Dinamična je i zarazna poput uvodne špice „Pizza Power“. Igrao sam igricu pre dve tri nedelje i još uvek mi zvoni melodija u glavi

...
Šta još reći sem da je ovo bila igrica ispred svog vremena. Zarazna muzika, primerena grafika, odlične kontrole. Preporuka za bilo koje ljuitelje igara.

Walt Disney World Quest Magical Racing Tour (2000)



Svi Diznijevi likovi su bili naši junaci i naši uzori. Miki, Šilja, Paja, kao i likovi iz Diznijevih adaptacija čuvenih priča i bajki kao što su „Snežana i Sedam Patuljaka“, „Pinokio“, „Pepeljuga“ i drugi. Mnogi uživaju u njihovim crtaćima, koliko mlađi- toliko i stariji.



Zašto onda ne uživati i u igricama? Kada se to pitanje postavilo na scenu je nastupila Walt Disney Computer Software kompanija 1988. godine. Kasnije se zvala Disney Interactive i Buena Vista Games, Inc. Danas, Disney Interactive Studios, Inc., razvija i izdaje popularne Disney igrice od Goofy’s Hysterical History Tour [1993], preko Donald Duck: Goin' Quackers [2000] i čuvene, uspešne Kingdom Hearts franšize, do predstojeće Disney Epic Mickey trilogije. 
Takođe, jedna od uspešnijih igara jeste zapravo Walt Disney World Quest: Magical Racing Tour.
O IGRICI

Ono što je zanimljivo za ovu igricu jeste da licenca ide Disney Interactive Studios, Inc., međutim igrica je razvijena od strane Cryustal Dinamic, američke kuće za razvijanje igara, koja je poznatija po Legacy of Kain i Tomb Rider igricama. Ono što je, takođe, zanimljivo jeste da je pravila 102 Dalmatians: Puppies to the Rescue, još jednu Disney igricu.
Izdavač je Eidos Interactive Ltd. i igrica je zastupljena na mnogobrojnim platformama, kao što su Dreamcast, GameBoy Color, PlayStation i PC. U Americi je izdata 23. marta 2000. godine, dok je van nje 23. juna, iste godine. Trkačkog je žanra i u zavisnosti od platforme se može igrati i u single-player i multiplayer modu.
PRIČA

Mnogi su se žalili na samu radnju ove neobične igrice, dok je meni bila zanimljia. Počinje tako što nas Cvrle (Jiminy Cricket) uvodi u priču i objašnjava šta se desilo jednog dana u Walt Disney World Resortu. Tu postoji mašina za vatromet u koju su Čip i Dejl, slučajno, isputili žireve. Došlo je do velikog kvara, pri čemu je mašina eksplodirala i raznela se u više delova. Ti delovi su razbacani širom Resorta i na igračima je da se trkaju i počnu da sakupljaju te razbacane delove, između ostalog, širom mape. 
Priča nije zbunjujuća već, gledano sa najnormalnije tačke gledišta, nema nikakvog smisla. Ali ne mora nešto imati smisla, samo da bi bilo efektivno. Ovom radnjom se ova igrica i izdvaja od drugih i sa obzirom na to koliko je iskusnih ljudi radilo na ovom projektu, siguran sam da nije bilo slučajno.
LIKOVI

Svako, kada bi čuo naziv igrice, zaključio bi da je u pitanju igrica sa Mikijem, Šiljom, Pajom i družinom kako se trkaju u čarobnom Diznijevom svetu. Međutim, kada bi ste pogledali sam omot igrice, shvatili bi u šta se upuštate. Od prepoznatljivih likova tu su, već napomenuti, Čip, Dejl i Cvrle. Ostali likovi su ekskluzive za igricu. To je još jedna stvar oko koje su se mnogi žalili. Svi su hteli da vide svoje junake i upravljaju njima dok su oni za volanom. Međutim, ova igrica nam dopušta da se upoznamo is a novijim likovima, te tako proširiti naše viđenje čudesnog Diznijevog sveta. Pojavljuju se likovi kao što su: Amanda Sparkle, Bruno Brissle, Wilbur Jungle III, Jolly Roger, Astro Spacer, Baron Count, i drugi koji su stvoreni na osnovu parkova koji se, zapravo i nalaze u Resortu. Ima 13 likova, međutim 
odabir ništa ne zavisi, jer nemaju neke posebne sposobnosti i slično. 

GEJMPLEJ

Sam gejmplej je, u suštini, jednostavan. Svaki park morate obići tri puta, sa tim što u poslednjem krugu morate biti prvi. Na gornjem uglu leve strane piše koje mesto zauzimate, a ispod tog broja slike četiri prva trkača. Do broja mesta piše broj krugova (lap), dok na gornjem desnom uglu piše vreme, a ispod toga su broj sakupljenih novčića, “svetlosti” i slika celokupne trake kao i pozicije ostalih trkača, gde je igračeva naznačena kao najveći kvadrat. Kroz igru se mogu sakupljati novčići i nešto nalik letećim svetlosnim tačkama. Takođe se mogu sakupljati i pehari koji ulaze u “završni procenat” gde se na kraju igrice računa celokupan rad. 
Takođe postoje i dodatni nivoi od kojih zavisi “završni procenat” koji se razlikuje od ostalih parkova. Jed nod njih je zapravo Studio gde je cilj da se sakupi što više novčića i svetlosti kako bi se osvojile i druge nagrade. 
Još jedan od zanimljivih faktora ove igrice jesu “tračice” preko kojih, kada se prođe preko njih, vozila povećaju brzinu na kratko, ali uvek ume biti od koristi, a na nekim mestima i zahtevno radi jačeg zaleta i lakšeg prelaženja kompletne trake. Takođe su tu baloni kojih je uglavnom četiri i služe za snabdevanje vozača. To mogu biti aktiviranja kao što su rakete, pojačavanje brzine, bombe, pa čak i sposobnost da se ostali vozači pretvore u žabe. I, naravno, tu su “ljubičasti prstenovi” kroz koje se prolazi kako bi se otvorili tajni prolazi koji služe za brže i lakše prelaženje staze, kao i za snabdevanje, balona, novčića i sl.
GRAFIKA

Za grafiku se nema puno šta reći. Što se tiče PC i PS verzije, ivice su preoštre i tako likovi gube na dimenzionalnosti i 3D efekat time postaje izveštačen. Ali sam dizajn likova je presladak, tako d aim se može na tome progledati kroz prsten jer će se svako, samo od njihovih samih izraza lica, može raznežiti.

ZVUK

Igra poseduje dosta zanimljih i zaraznij tema, ali jedina mana jeste ta što prekratko traju i vrte se u krug, što u nekim slučajevima može i biti dosadno, ali retko kada.

...


Sve u svemu, izuzetno zanimljiva igrica Disney Interactive Studios, Inc. Kada se uhodate u nju, sve će prolaziti kao od šale jer je igrica zaista jednostavna za prelaženje jer je toliko uprošćena da svako može uživati u njoj, ako bi se zanemarili likovi i slične kvačice. Topla preporuka!

Baccano (2007)


Internacionalni naziv: Baccano!
Režija: Takahiro Omori

Originalni naziv: バッカーノ!
Prevod naziva: Budala! (japanski); Buka! (italijanski)
Serija: animirana
Broj epizoda: 16 (13 + 3 specijala)
Trajanje: 24-25 min.
Studio: Brain's Base (Japan)
Datum izlaženja: 26. jul 2007- 1. novembar 2007

Žanr: akcija, avantura, komedija, fantastika, horor
Teme: alhemija, besmrtnost, mafija, krimi, ubistva

Danas popularni anime naslovi su raznorazne inkarnacije, sada, previše viđenih serija. Jedna od onih anime serija koje su imale najveći uticaj na anime industriju jeste Zmajeva Kugla i prvenstveno Zmajeva Kugla Z. Od toga je nastao One Piece, Naruto, Yu Yu Hakusho od kog je nastao Bleach. Videlo se da su ljudi, prvenstveno mladi, uživali u tome jer je bilo nešto drugačije, jednostavno, ali ne tako jedinstveno, kako se na prvi put činilo. Ipak je recept za uspešan anime: dobra originalna priča i likovi, što je svakim danom sve teže omogućiti zahtevnijim gledaocima. Međutim, ako se o originalnosti priča tu se ne sme izostaviti Baccano!
PRIČA
Upravo po priči ovaj anime i jeste specifičan jer ne postoji jedna, već više, ali se izdvajaju tri:
- 1711. alhemičari pokušavaju da stvore eliksir besmrtnosti
- 1930. objašnjava se rat između mafijaških porodica
- 1931. sukob bandi u transkontinentalnom vozu The Flying Pussyfoot

Veći deo vremena u kom se priča odvija jeste tokom ere Prohibicije, koji je takođe bio poznat kao Plemeniti Eksperiment i trajao je od 1920.-1933.(era kada je alkohol bio zabranjen u SAD-u). Glavna domina koja je poobarala ostale jeste eliksir besmrtnosti koji je iznova stvoren 1930. u Menhetenu i izazvao lančanu reakciju i time obrazovao ovu neverovatnu priču. Priča nije emitovana hronološki već je na početku kraj, na kraju je početak, a ostalo je sve razbacano.
LIKOVI
Što se tiče likova, ima ih na desetine i ne moguće ih je sve opisati, ali se mogu izdvojiti sledeći:
Lad Ruso- psihotični ubicu i jedan od najvećih anime negativaca ikada
Firo- mladić koji treba da se pridruži mafijaškoj porodici, ali se pritom zaljubljuje
Grupa alhmičare koji žive već duže od 200 godina
Đakuzi Splot-- činjenica da se na početku ponaša kao beba, ali kako epizode i radnja „napreduju“, tako i on.
Takođe su tu i dva lika bez kojih ne bi ovaj anime bio što jeste, zbog njihovih osobina i same činjenice da su glavna karika u ovom zgužvanom lancu. To su Isak i Miria. Oni su ti koji unose svežinu u ovaj anime i bez kojih bi ono „komedija“ u opisu bila nepotrebna. Svaka njihova rečenica je zlatna i vredna smejanja u suzama, svaka njihova izjava je naivna i time su, najsimpatičniji likovi u seriji.
DIZAJN I ANIMACIJA
Animacija je dosta zanimljiva i dosta bogata detaljima, kao i crteži. Nagli pokreti su udrađeni fantastično, sama slika odgovara vremenu u kom se nalazi i ima neke od najboljih scena sa krvoprolićem koje sam ikada video. Sve u svemu: solidna animacija, nešto malo iznad proseka.
MUZIKA
Muzika je izdata pod nazivom „Spiral Memories“ i apsolutno je neverovatna. Džez u svom najboljem izdanju. Od vesele muzike koja će vas raznežiti do mračne od kojih ćete bukvalno ući u fotelju, a ne sam prilpepiti, koliko je fantastična. Uvodna špica Guns ’n’ Roses- Paradise Luncha je jedna od najboljih koje sam do sada čuo, dok je odjavna špica, „Calling“, po meni previše slaba i usporena.
JAPANESE DUB VS. ENGLISH DUB
Mnogi anime naslovi mogu da pate od slabe američke sinhronizacije, ali ovde se mora napraviti izuzetak. Njujorški akcenat iz ’30-ih neverovatno leži ovom tipu serije, ali su zato originalne scene sa Isakom i Miriom nenadmašive. Ali sve u svemu: i jedna i druga ekipa su odradili odličan posao.

...

Ovaj anime bi po svim standardima trebao da ima 26 epizoda, prvenstveno zato jer nije cela priča adaptirana, a romani izlaze i dan danas, a i zato što je 13 epizoda i 3 specijala koja su naknadno izašla na DVD-ima nisu dovoljni. Ali možda upravo to dokazuje onu pouku „treba stati kada je najslađe“ i to je Brain’s Base ispoštovao. Topla preporuka, nabavite kako znate i umete- naručite sa interneta, ili pozajmite od poznanika, jer ono šta su Pretparačke Priče uradile i na koji način su uticale na film, tako je Baccano! uticao na anime industriju.

Kompletnu seriju možete naručiti ovde.

Linkovi: