Robotech: Battlecry se odigrava u svetu Roboteka i prva je Robotek igrica koja je izašla. Razvijena je od strane Vicious Cycle Software, koja je dve godine kasnije razvila još jednu Robotek igricu pod nazivom Robotech: Invasion, a TDK Mediactive ju je izdao., zajedno sa Harmony Gold USA. Izašla je za PlayStatin 2, Xbox i Gamecube 2002. godine u severnoj Americi, dok je van nje izdata godinu dana kasnije. Pucačkog (shooter) je žanra i može se igradi u single-playeru i multiplayeru.
Zašto skrećem sa teme i želim da pričam o igrici koja nikad nije ni videla svetlost dana? U pitanju je igrica na kojoj je počelo da se radi od 1995., pod radnim naslovom Robotech Academy, ali nakon njenog prikazivanja 1998. na E3 sajmu je prekinuta radnja. Crystal Dreams je prvenstveno bila simulacija svemirskog leta u kojoj je igrač, između misija, mogao da komunicira sa drugim likovima i pomaže pilotima sa strane kojima je trebala pomoć dok su u sukobu. Priča je trebala da se nadoveže na otkazanu Robotek seriju koja je postala film- Robotech II: The Sentinels, kako bi proširili priču. Planete i zvezde su bile renderovane u 3D i vremenski bi trebalo 6 meseci da se dođe sa jednog kraja galaksije na drugi. Međutim, GameTek je izgubio izdavača, a na projektu su radila samo tri programera. Uprkos tome, GameTek je smatrao da im je trebalo još šest meseci samo za beta testiranje. Žalosnim neuspehom te igrice se rodio Battlecry kao druga igrica, ali prva izdata.
Iako je priča sastavni deo Robotek univezuma, ovde prati pilota Džek Arčera (Jack Archer). Igra u početku prati Arčerov trening i borbu tokom Bitke za Ostrvo Makros. Džek nije bio blizu SDF-1 kada odlazi za Pluton i on ostaje na Zemlji i pridružuje se svojim prijateljima. Veći deo igre se odigrava tokom Post- Rain of death ere gde Džek i Wolf Squadron brane naseljene teritorije od Zentraedi sila, koje predvodi Zeraal.
Ono što se zasigurno može reći za Battlecry jeste to da ostaje verna seriji. Prilikom ispaljivanja projektila, čak i eksplozije su identične seriji što je na mene lično ostavilo neverovatan utisak. Dizajn nivoa i mapa je izuzetan; fenomenalno nacrtan i tako dobro dizajniran da se čovek može osetiti kao da je zaista u svetu Roboteka. Ako ste u gradu- u stanju ste da obarate i uništavate zgrade do te mere da celu oblast opustošite. Takođe se mora pohvaliti sam dizajn likova gde se uključuju ljudi, meche i Zentraedi.
Igrica nema puno loših stvari što se tiče gejmpleja, ali svakako postoje. Dok pilotirate mechom i dok ste u Guardian modu ne možete se okretati i ne možete kočiti već se morate se pretvoriti u Battleoid mod. Takođe se u Battleoid modu ne mogu koristiti Vulcan-laseri, već umesto toga možete izabrati sniper-rifle, koja se jedva i koristila u igrici i, dok se borite protiv bossa može upropastiti, tako što će preskočiti, cut scene, jer su previše moćne čak i za njih i dosta se iz igrice može izgubiti. Ipak je to sve diskutabilno jer se nekima može pokazati kao koristno, ili može dobrodoći onima koji vole da otaljaju igricu što pre. Takođe je ova igrica čuvena po jednoj od najtežih misija pod nazivom Cat-Scan. Morate pratiti Cats Eye, ali ne piše vam se dobro bili Guardian, Battleoid, ili Fighter. Širom interneta, što preko drugih recenzija, što preko foruma, ustanovljeno je da je to najteža misija i moram se složiti sa njima. Najezda suparničkih letelica može biti toliko ogromna da iz svakog ugla ekrana mogu naleteti projektili bilo koje sekunde. Tu se ljudi ne mogu spasiti ni na easy-u, jer sam i ja lično morao da pređem iz više navrataja i to nakon dužih pauza.
Međutim, uprkos ovolikom pasusu o manama gejmpleja ove igrice, to su sve mane koje bih mogao da izdvojim. Sve ostalo je impresivno i neverovatno. Ima na desetine Veritecha za otključati. Multiplayer mod je dosta solidan, ali može biti poprilično izazovno, u zavisnosti od neprijatelja. Takođe ono što me je oduševilo jesu drugi piloti iz serije, kao i sama činjenica da se Rik Hanter (Rick Hunter) pojavljuje koja dodaje efekat nostalgije. Ne samo što je tu, već se možete i boriti uz njega i neki će tako, kao i ja na neki način, ostvariti svoj san.
Muzika je napravljena u duhu serije što takođe dodaje dašak nostalgije. Zvučni efekti su identični onim iz crtaća, a gasovna gluma je sasvim solidna, a u poređenju sa ostalim igricama i odlična.
...
Igrica je ispoštovala seriju gotovo u potpunosti i bukvalno stvorila drugu tačku gledišta na ovu svemirsku operu. Igrači koji traže zabavu će uživati, ljudi koji su kao mlađi pratili seriju će se ponovo vratiti u prošlost, a pravim ljubiteljima serije će se ostvariti san, jer se ostvario meni dok sem se borio rame uz rame sa Rik Hanterom