Sindrom kolora

Uspeo sam da završim treću epizodu na vreme, iako sam prethodno oborio standarde. Opet nisam stigao da obojim. Radio sam na njemu još od avgusta, nadao sam se da ću završiti do Nove godine, što se vidi iz zimskog motiva sa naslovne, ali tako mi i treba. Uvek sam znao da je ludački naivno pokušavati da se napiše, nacrta i oboji 20+ strana do određenog datuma. Naravno, da je neko drugi u putanju, tačnije da radim za njih, stigao bih i pre isteka roka. Sledeći broj crtam i bojim simultano, pa šta bude. Dva meseca vremena, ali takođe bih da nekako pokušam i nadoknadim prošla dva broja, prvobitno takođe u boji, ali eto, silom prilika, nisu.

Srećom, na pola puta smo, još ovoliko je ostalo i završavamo prvu knjigu, pa pauza do 2017. godine. Svejedno ću početi sa crtanjem ove godine, pa kako bude. Mislim da će i format biti drugačiji, ali sve u svoje vreme.

Predstoji mi projekat sa strane, nakon toga kratkometražni animirani film, a onda ponovo Kojl. Haotično je, a ni s od snimanja.

Link ka stripu

Takođe, postao sam redovan pisac "The White Japanese Lapot" fanzina i radim na antologijskoj zbirci "Distorzija". Sve informacije, kao i sam fanzin, možete naručiti putem mejla sova.aka.helleman@gmail.com  

- Filip

2016-o, da li si tu? Ja sam, Filip

Razmišljao sam o čemu bih mogao da pišem. Imao sam zamisao da obnovim ovaj blog, jer tek nedavno sam shvatio da mi je teško da pišem recenzije. Nisam od onih koji mogu da iskažu stav prema nečemu što je aktuelno. Pametniji sam kada ostavim da "prenoći". Takođe, prošao me je srednjoškolski bes, pa nemam enbergije i za kritikovanje proizvode nastalih mukotrpnim radom, meni potpunih, stranaca.

Šta ću onda raditi? Evo, odgovoriću ti nepostojeći čitaoče. Pisaću o onome o čemu budem razmišljao. Sabiraću utiske, što iz ličnih dešavanja, što iz konzumacije umetnosti i sl. Kada mi se budu postavljala pitanja - filozofiraću, ako uočim nešto - napisaću esej. Najavljivaću projekte, ali nisam siguran da li ću ih i završiti. Nadam se da ću takvim objavama sebi zacrtati cilj, a svaki napisan tekst motivisati da sprovedem svoju misiju.

Zadatak za ovaj mesec, a time i predstojeću nedelju, jeste treća epizoda vebstripa Ibrahim Kojl, čiji sam ko-autor i ilustrator. Ostavljam dve table kao dokaz o radu, a uz malo sreće sledeći članak nosiće link ka potpunom broju.

Eto. Toliko.

Ćao.

- Filip

 

Stripovi: nedelje 48-50, 2015

NEDELJA 48

DARK KNIGHT III: MASTER RACE #1

Pišu: Frank Miller, Brian Azzarello

Crtež: Andy Kubert, Frank Miller, Klaus Janson

Izdaje: DC

Miler je lud kao inače. Azzarello ne može da mu stane na put, ili sveukupno ne želi. Kubert emulira Milerov duh crteža i nije suva kopija, a Janson radi svoju magiju po kojoj je poznat. Videćemo gde će strip pobeći.

HELLBOY AND THE B.P.R.D. 1953 #2

Piše: Mike Mignola

Crta: Ben Stenbeck

Izdaje: Dark Horse

Dobijamo još dve priče sa mladim Helbojem. Prva priča ima fantastičan zaplet, a druga fantastičan (i inovativan) rasplet. 

HOWLING COMMANDOS OF S.H.I.E.L.D. #2

Piše: Frank Barbiere

Crta: Brent Schoonover

Izdaje: Marvel

Što duže čitam sve više imam osećaj kao da sam u Mignolinom svetu, a ne u Marvelovom. Izuzetno pozitivna stvar ako mene pitate.

OVER THE GARDEN WALL #4

Pišu: Amalia Levari, Pat McHale

Crta: Jim Campbell

Izdaje: BOOM! Studios

Poslednji broj mini-serije. Pratimo šumara: ko je, šta je, odakle je. Naravno, dešava se pre početka same serije, tako da najbolje preskočiti ako niste sve odgledali, a ako niste odgledali šta radite kog đavola?

SILK #1

Piše: Robbie Thompson

Crta: Stacey Lee

Izdaje: Marvel

Hm... Kao da sam čitao ovo ranije. I kao da nije pravi #1. Neobično...

SILVER SURFER #15

Piše: Dan Slott

Crta: Mike Allred

Izdaje: Marvel

Ne razumem zašto se Slott ne trudi oko Spajdermena koliko oko ovog naslova. Ne znam da li je do Allreda, ili čega već, ali ne mogu da prepoznam pisca. Neverovatna priča. Srceparajuća priča. Nisam pametan.

NEDELJA 49

DAREDEVIL #1

Piše: Charles Soule

Crta: Ron Garney

Izdaje: Marvel

Još uvek sam pod utiskom Vejdovog Derdevila. Teško mi je da pređem na ovo. Met se ne ponaša kao Met, Fogi se ne ponaša kao Fogi. Sve je cinično i sumorno. Nikako u rangu sa Milerom, Bendisom i Brubejkerom. Crtež je zato savršena sinteza Milera, Romite Jr. i Mazučelija.  Presudiću nakon sledećeg broja, možda je ipak do mene. 

DOCTOR STRANGE #3

Piše: Jason Arron

Crtež: Chris Bachalo, Tim Townsend

Izdaje: Marvel

Oduzmite. Aaronu. Tastaturu. Molim vas.

HOWARD THE DUCK #2

Piše: Chip Zdarsky

Crta: Veronica Fish

Izdaje: Marvel

Howard the Duck... bez Howarda! Šala na stranu, neverovatno je da je Zdarsky uspeo da me navuče na priču o sekundarnim likovima i da me priča istih pogodi. I to još na broju #2 (grohotom se smejem, grohotom)!

JAMES BOND 007 #2

Piše: Warren Ellis

Crta: Jason Masters

Izdaje: Dynamite

I dalje ne mogu da pređem preko toga koliko je ovaj strip vizuelno identičan Arčeru i svakog trenutka očekujem neku izvalu. Nikad je ne dobijem... Strip inače vrh.

RED WOLF #1

Piše: Nathan Edmonson

Crta: Dalibor Talajić

Izdaje: Marvel

Nepotizam je u meni jak i hvalio bih Talajića, ali neću. Ponadao sam se da dobijamo klasičan vestern, ali ipak nije. pročitajte i znaćete (iako realno znate o čemu pričam istog trenutka kada ste pročitali ovo "ponadao sam se da dobijamo klasičan vestern, ali pikan nije").

VISION #2

Piše: Tom King

Crta: Gabriel Hernandez Walta

Izdaje: Marvel

Strip je isuviše dobar da bi bio istinit. Čekam ispalu svakog trenutka. 

NEDELJA 50

BATMAN #47

Piše: Scott Snyder

Crta: Greg Capullo

Izdaje: DC

Nisam se nadao da će mi se toliko dopasti ova priča. Snajder po običaju daje previše nelogičnog teksta što pokriva Capullov i Mikijev crtež sa FCOovim bojama, ali daj šta daš.

THE TWILIGHT CHILDREN #3

Piše: Gilbert Hernandez

Crta: Darwyn Cooke

Izdaje: Vertigo/DC

Još jedan broj ostao. Iskreno, ne znam ta još da kažem, jer ne znam šta se dešava. Sva zbivanja su još uvek zagonetna. kako će udariti rasplet za sledeći broj ne znam, ali evo, čekam.

THE ULTIMATES #2

Piše: Al Ewing

Crta: Kenneth Rocaford

Izdaje: Marvel

Iskreno, očekivao sam Marvelovu verziju Omega Mena (nisam ih naveo ovde jer nisam pročitao poslednji broj, pa ću o njima zasebno kada se završe) i ipak nije to to. Zadržaću se još malo. ista situacija kao sa Derdevilom. 

Takođe treba napomenuti da sam pročitao dosta stripova i mnogi mi se nisu svideli (čitaj: Marvel). Hoću da se nakupe pa ću jednom da se raspišem kao čovek kada mi prekipi. Ima vremena, za sada sam čitav. 

Stripovi: 47. nedelja, 2015

Naziv: Action Comics #46

Piše: Greg Pak

Crta: Scott Kolins

Boje: Tomeu Morey, Pete Pantazis

Izdaje: DC

Supermen je bolji Supermen u civilu i bez moći (ne načisto bez). Pored Supermena imamo i sjajnu ekipu pratećih likova. Neobičan negativac. Zadovoljan sam ovom pričom. Čekam nastavak.

Naziv: Astonishing Ant-Man #2

Piše: Nick Spencer

Crta: Ramon Rosanas

Boji: Jordan Boyd

Izdaje: Marvel

Nastavlja se retrospektivna priča o Ant-Manu o tome kako je završio gde je završio i dobijamo rasplet iz predhodnog naslova u kom se našao, naime Fractonov i Allredov FF serijal. Za razliku od pre-Secret Wars naslova, ovaj je dosta melanholičan. Jadni, napaćeni Scott.

Naziv: Batman: Europa #1

Pišu: Matteo Casali, Brian Azzarello

Skice: Giuseppe Camuncoli

Olovka i tuš: Jim Lee

Boji: Alex Sinclar

Izdaje: DC

Najavljen pre deset godina, napokon izašao. Ako mogu Loeb i Sale sa Captain America: White, mogu valjda i ovi. Interesantna priča sa, sada, već viđenom dinamikom između Džokera i Betmena. Šteta što nije izašlo ranije, siguran sam da bi naslov uvrstili uz Hush i Dark Mirror kao jedan od najvažnijih modernih Betmen naslova (iako lično nisam ljubitelj Husha). Sjajan početak.

Naziv: Bizzaro #6

Piše: Heath Corson

Crta: Gustavo Duarte

Boji: Pete Pantazis

Izdaje: DC

Nisam očekivao da mi se dopadna ovaj naslov. Odiseja Bizara i Džimi Olsena se završava sa šestim brojem i moram priznati da će mi nedostajati. Topla preporuka za sve, jedino što će vam biti malo teže jeste čitanje Bizarovog dijaloga. Hoću reći, lako ćete pročitati, ali ne i razumeti.

List: Dark Horse Presents #16

Naziv: Hellboy in Hell: The Exorcist of Vorsk

Pišu: Mike Mignola, Todd Mignola

Crta: Mike Mignola

Boji: Dave Stewart

Izdaje: Dark Horse

Simpatična Helboj pričica na simpatičan pristup. Svakom bih preporučio.

Naziv: Godzilla in Hell #5

Piše i ilustruje: Dave Watcher

Izdaje: IDW

Jedan od najboljih Godzila naslova. Jedna od najboljih Godzila priča. Ovo je nešto što se samo preko stripa može predstaviti. Favorit nedelje.

Naziv: Huck #1

Piše: Mark Millar

Crta: Rafael Albuquerque

Izdaje: Image

Šta bi bilo da je Forest Gamp Supermen? Ovde ćete (možda?) naći odgovor. Interesantan lik, interesantan početak. Interesantno.

Naziv: I Hate Fairyland

Piše i crta: Skottie Young

Boji: Jean-Francois Beaulieu

Izdaje: Image

Zanimljiv koncept i glavni lik sa velikim potencijalom. Priča je doduše malo nedosledna i stvara osećaj kao da je dosta stvari ili izbačeno iz narativa, ili je jednostavno nedorečeno. Nastavljam sa praćenjem u svakom slučaju, možda dobije smisao kasnije.

Naziv: Usagi Yojimbo #150

Piše i crta: Stan Sakai

Izdaje: Dark Horse

Usagi je jedan od onih stripova koji jednostavno postaje sve bolji, a istovremeno ostaje suptilan na tome. Granice su otvorene. Dolaze stranci i to krajnje zanimljivi. Možda ćemo ih viđati češće u ovom naslovu. Barem tako deluje.  Sudeći na osnovu ovog i nekoliko predhodnih brojeva, Sakai se svakako perom bori protiv oholosti u ljudima. 

Stripovi: 46. nedelja, 2015

Prošle nedelje sam bio bolestan i nisam mogao da napišem/čitam. Danas nadoknađujem.

 Naziv: Batman #46

Piše: Scott Snyder

Olovka: Greg Capullo

Tuš: Danny Miki

Boji: FCO Placencia

Izdaje: DC

Snyder, Capullo i ekipa nam donose početak kulminacije "Superheavy" priče u kojoj je Gordon preuzeo plašt od Brus Vejna. Novi misteriozni zločinac donosi nove misteriozne prepreke, kao što se može videti i na poslednjoj strani, ne prestaje sa iznenadjenjima. Crtež i boja su i dalje fantastični, nikada nisam imao primedbu na Capulla i ekipu, koliko god pristrasno to ispalo jer sam odrastao uz njegovog i Mikijevog Spawna. Ono što je glavna zamerka je Snyderov način pisanja i kako pokušava da progura priču i likove. Sve je zasnovano na dijalogu, umesto da koristi Capullov pun potencijal i ide na onu klasičnu "ne govori, pokaži" metodu koja i karakteriše vizuelni medijum. Bilo kako bilo, ništa novo kod njega. Solidna priča, veliki potencijal. Nadam se da kraj neće razočarati, kao što to nekad u ovom naslovu biva.

Naziv: Captain America: White  #4

Piše: Jeph Loeb

Crta: Tim Sale

Boji: Dave Stewart

Izdaje: Marvel

Svakog meseca kada se vratim ovom naslovu kao da sam strip izvukao iz neke vremenske kapsule. Ne ona koja je zakopana 1945. već 2005. Loeb i Sale još jednom dokazuju da imaju snažnu sinergiju i pričaju jednu izuzetno ličnu priču za samog Kapetana, iako na početku to tako nije delovalo. Sale je u svom najboljem elementu i Stewart mu znatno pomaže u tome. Ostaje još jedan broj.

Naziv: Descender #7

Piše: Jeff Lemire

Ilustruje: Dustin Nguyen

Izdaje: Image

Strip se nastavlja nakon kratke pauze, a priča se nadovezuje tamo gde je poslednji put stala. Lemir nam širi ovaj, već sam po sebi ,širok svet i ubacuje još po koji preokret. Za Nguyena nemam šta dodati, jer je kao ilustrator dosledan samom sebi i jasno je da je uspeo da pronađe stil koji je istovremeno i ustaljen, a opet progresivan. 

Naziv: Secret Wars #7

Piše: Jonathan Hickman

Crta: Esad Ribić

Boji: Ive Švorčina

Izdaje: Marvel

Stvarno imam problem sa event stripovima. Barem ovim novim. Naprave glavni naslov, a potom tie-inove. Tie-inovi su prvenstveno nastali kako bi objasnili ona sitna pitanja koja se nisu kosila sa glavnom pričom, ali je bilo problematično i izvan konteksta objansiti ih. To se uglavnom odnosilo na stvari poput: Otkud taj lik tu kada je tamo?  Kako ta osoba ima to sa sobom? Kako je ova osoba mogla to da uradi, što inače ranije ne bi? Sada se event stripovi svode na to da daju konuznu priču i morate da pročitate ostale stripove da bi bilo šta ukapirali, a pravi problem nastupa kada su te tie-in priče same po sebi nesmislene, ili sveukupno kontradiktorne. Kakve to ima veze sa ovim naslovom? Ništa se ne dešava. Smešno je to koliko se zapravo ništa ne dešava, a povrh svega su dodali još jedan broj kako bi bolje ispričali istu tu priču koja ne postoji. Posvetiću celu recenziju ovom naslovu i baviću se svim tim pitanja, čim se ovaj naslov bude završio i odstoji, kako bih bio što objektivniji. Žali bože Ribića i Švoričine što su ih stavili na ovo, ali opet je ovo pri vrhu top liste  po prodaji, tako da super za njih što se toga tiče.

Naziv: Twilight Children #2

Autori: Gilberd Hernandez i Darwyn Cooke

Crta: Darwyn Cooke

Boji: Dave Stewart

Izdaje: Vertigo (DC)

Ovonedeljni favorit je nastavak Hernandezove i Cookove priče o džinovskoj svetlećoj lopti koja sluđuje gomilu seljaka. Bogati likovi, intrigantan zaplet, neobičan tok radnje. Scenario i crtež su na mestu. Čekam nastavak.

Naziv: The Ultimates #1

Piše: Al Ewing

Crta: Kenneth Rocafort

Boji: Dan Brown

Izdaje: Marvel

Naslov me je zaintrigirao još na samom početku, baveći se analizom samog koncepta Marvelovog univerzuma, kao i dešavanja unutar njegovog multi-univerzuma. Marvel nije ni izbliza konfuzan kao DC sa svojim Crisis eventovima i naslovima, ali ovaj naslov je uspeo da mi privuče pažnju u vezi sa tim. Protagonisti nisu ni malo naivni likovi, sjajni i scenarista i crtač. Obazrivo optimističan.

Tales from the Borderlands (2014-15)

Telltale donosi dostojan spinoff čuvenom Borderlands serijalu i ako se usudim napisati (a napisaću), ne samo da je dostojan, već je i, po mom skromnom mišljenju, bolji od originala. Saslušajte me.

Svet Borderlandsa je bogat živopisnom estetikom, komičnim likovima i apsurdnim pričama koje se provlače kroz različite delove. Jedini problem koji sam imao sa originalnom igricom je što je pucačina (znam, šta sam drugo pa očekivao). Ne želim da istaknem to kao nedostatak sa objektivne tačke gledišta, jer bi bilo kretenski sa moje strane, već je ovo striktno subjektivno: nisam ljubitelj pucačina. Mađutim, svet i zaplet su mi bili toliko privlačni da sam uspeo da pregrmim kroz sve igrice. Ljubitelj sam Telltaleovih igara (iako se mnogi ne bi složili sa mnom iz posve jasnih razloga) i čim sam saznao da će igrati istim tim igračkama, malo je reći da sam bio zaintrigiran (slična situacija sa najavljenom saradnjom sa Marvelom).

Gejmplej je deo narativa, trend koji se provalači kroz većinu njihovih igrica, ali ovde su uspeli da poguraju ideju malo dalje. Isto kao što je Walking Dead naslov bio napredak od Sam & Maxa (iako mi je taj serijal draži), inovacija se nastavlja ovde u približnoj meri. Umesto jednog protagoniste dobijamo dve. Rhys i Fiona su sušte suprotnosti na osnovu svoje respektivne karakterizacije i tokom igrice se prenosi i na gejmplej po pitanju njihovih sposobnosti i oblasti struke. Vešto se izbegavaju klopke u koje pisci upadaju prilikom izrade glavnih likova. Glavna dva problema su: ili imaju previše specifičnu "ličnost" i njihova logika ne odgovara "objektivnoj", ili su previše površni i nedostaje im svaki trag ljudskosti. Neću da kažem da ovde dobijamo savršeni balans, ali poprilično su blizu i to je veliki uspeh (posebno danas). Nisu samo oni dobro napisani, već i sporedni likovi koji su u rangu sa onima koji su se već pojavljivali u ranijim instalacijama, sa već izgrađenom karakterizacijom i mitologijom.

Iako se gejmplej svodi na refleksne komande i biranje dijaloga, ono što, uz likove, najviše sija to je priča. Zaplet je tako generičan, da je na korak udaljen od toga da bude žanr za sebe: likovi jure nešto. To je to. Međutim, iako te priče postoje bukvalno od praistorije (možda je treća, ili četvrta priča u istoriji čoveka), danas, u 21. veku, scenaristi uspevaju da nam daju nešto sveže. Uz klasičan pristup, u kombinaciji sa zanimljivim likovima, pametnim preokretima i skrivalice za verne ljubitelje ranijih igara, dobijamo jednu kompaktnu odiseju i zaista se osećate kao deo avanture.

Nemam šta reći za grafiku i zvuk, u suštini je kao svaka Telltale igra: cell-shaded likovi koji razgovaraju međusobno i trepću. Ima par odličnih akcionih momenata, što se može prepisati ljudima koji su radili na storibordovima, ker je kamera odlična. Za svaku epizodu dobijamo uvodnu špicu i imao sam osećaj kao da gledam HBO-ovu sci-fi mini seriju za koju su dali lepu kintu.

Ima 5 epizoda, ne zna se koja je bolja. Ako ste raspoloženi za odličnu avanturu sa likovima koji će vam osvojiti srca, ne tražite dalje.